Jezerce u dvorištu će napraviti opuštajuću atmosferu u njegovom okruženju.
Odabir položaja u dvorištu
Jezero ne bi trebalo postaviti u blizini drveća zbog korenja i prljanja vode sa lišćem koje opada.
Određivanje veličine i kopanje dvorišnog jezerceta
Pre kopanja jezerceta treba da odredite velicinu. Što je površina jezera veća i efekat će biti bolji, ali morate ga uskladiti sa veličino dvorišta. Za dvorišta do 500 m2 neka velicina bude 1×2 metra.
Gotova PVC jezera
Gotova jezerca su pogodna za manje zapremine. Postavite ga na lokaciju koju ste izabrali i na zemlji obeležite oblik jezera.
Iskopajte rupu na osnovu oblika koji ste predhodno oznaćili, ali povećajte dimezniju za oko 15 cm sa svake strane i 10 cm dublje nego sto je kadica. Zatim na dno naspite pesak debljine oko 10 cm, plastićno jezero napunite 50% vodom. Libelom proverite horizontalnost bazena, šupljine oko bazena ispunite peskom. Nakon toga napunite ga celog vodom.
Folija
Oblikujte dno jezerceta po želji stvarajući plića i dublja područija. Obavezno uklonite kamenje i korenje. Kupite kvalitetnu foliju minumum deblljine 0.5, a najbolja debiljina bi bila 1 mm. Ne kupujte jeftine folije i najlone. Folija lošeg kvaliteta ili neki najlon brzo će se pocepati. Ostavite oko 25 centimetara folije preko ruba, posle će te taj “višak” prekriti vodom. Većina proizvođaća proizvodi plastične folije u obliku širokih traka tako da se na licu mesta mora lepiti. Lepljenje specijalnim sredstvima za hladno zavarivanje folija.
Betoniranje
Treća varijanta je betoniranje betonom koji ne propušta vodu. Pre nego što se odlučite na ovaj postupak znajte da je ovo “trajno” rešenje.
Osvetljenje
Podvodni reflektori će jezercetu u večernjim satima dati zaista izuzetan šarm. Najlepše je ako osvetlite mesta gde se voda kreće (izvor, slap, vodoskok).
Održavanje jezerceta
Najčešći problem su alge. Da bi usporili njihovo pojavljivanje i razmnožavanje treba se pridržavati nekoliko pravila tj teba na pravilan način održavati jezero.
Voda moara da bude snabdevena dovoljnom količinoom kisonika, to će te postići pumpom, voda će cirkulisati i dobijati kisonik iz vazduha. Posadite i biljke koje ispuštaju kiseonik u vodu.
Bilo bi dobro da ugradite UV-C FILTER I BIO-FILTER.
Lišće i drugu plutajuću nečistoću redovno skupljajute s mrežicom.
Sadnja podvodnih biljaka i ribice u dvorišnom jezercetu
Tek kada u nju stavite zelenilo, ona će oživeti i počeće da izgleda prirodno, a ne kao neka veštačka tvorevina.
Koliko biljaka ćete saditi i koje vrste ćete odabrati, zavisi od površine i zapremine jezerca. Svako jezerce bi trebalo da ima nekoliko nivoa. Priobalni deo mora biti najplići (5-15 cm), zatim ide malo dublji deo (20-35 cm) i sredina je po pravilu najdublja.
Što se tiče same sadnje, najjednostavnije je već zasađenu biljku spustiti zajedno sa saksijom na odgovarajuću dubinu.
Šta posaditi:
1. “Mimulus luteus”, cveta žutim cvetovima od maja do jula meseca.
2. “Oenothe flamingo”, sadi se na dubinu od 10-30 cm. Listovi su šareni i menjaju se tokom godine.
3. “Typha minima“, mini barska trska, delimično otporna na zimu.
4. “Butolus umbellatus”, cveta tokom leta roze cvetovima.
5. “Lokvanji”, prelepe vodene biljke koje će vas svojim cvetovima radovati od maja do oktobra meseca. Traži najmanje 6 sati sunca dnevno da bi cvetala. Lišće stvara hladovinu i kontroliše temperaturu vode.
Vodene biljke ne traže nikakvu negu, potrebno je da ih stavite na odgovarajuću dubinu, da ispoštujete uslove koje traže (sunce ili senka. Pazite da se biljke ne rašire nekontrolirano, pogotovo ako imate malo jezerce.
Ribice
Uobičajeno se u dvorišna jezerca stavljaju zlatne ribice raznih vrsta. Da bi ribice mogle opstati i da bi bile zdrave dubina ribnjaka mora minimalno iznositi jedan metar. Kako bi se ribice mogle skriti od ljetnih vrućina, a zimi povući na dno ribnjaka gdje temperatura vode nije niža od 4°C. Ukoliko je ribnjak plići postoji mogućnost da pri većim hladnoćama celi samrzne, a ribe uginu. Ako je jezerce pliće postoji opasnost ako imate mačku da se upusti u pecanje. 🙂 Ribnjak bi trebao biti velik barem 10m2.
Prilikom hranjenja ne bi trebalo ostavljati preveliku količinu hrane, već onoliko koliko ribe mogu pojesti za otprilike dva minuta, ako ostane višak hrane svojim raspadanjem može zagaditi ribnjak što pogoduje razvoju bolesti.
Priprema jezerceta za zimu
Poslednji lepi jesenji dani pravo su vreme da se pozabavite vašim jezercetom i pripremite ga za zimski period.
Ako u jezeru nemate biljaka i riba, najbolje je da ga potpuno ispraznite. Ako niste ostavili mogućnost pražnjenja pomoću odliva, vodu možete delimično da izbacite pomoću pumpe i parčeta creva. Ako imate potapajuće pumpe i podvodne reflektore, operete ih, prosušite i sačuvate u garaži/ostavi do proleća. Jezero prekrijte da vam kiša I sneg ne bi upadali.
Jezero s biljkama i ribama zahteva više nege i pažnje. Ako imate biljke koje nisu otporne na hladnoću, blagovremeno ih izvadite da prezime u odgovarajućem prostoru. Preko zime, voda u jezeru će se lediti, a ledeni pokrivač sprečava izmenu gasova i uzrokuje nestašicu kiseonika. Time je živi svet ugrožen. Da bi ste ovo sprećili na površini jezera napravite otvor kroz koji će voda dobijati kiseonik.