Redovnim đubrenjem i unošenjem osnovnih hranjivih materija u zemljište osigurava se pravilan rast i razvoj voćaka, zdraviji i kvalitetnij plod.
Đubrenje se sastoji od osnovnog đubrenja i prihrane (prolečno đubrenje). U osnovnom đubrenju primenjuje se đubrivo sa manje azota, a više fosfora i kalijuma, dok prihrana stavlja naglasak na azot.
Potrebna hraniva i njihove količine utvrđuju se hemijskom analizom uzoraka zemljišta. Osim hemijskog poboljšanja zemljišta u vidu mineralnih đubriva potrebno je voditi računa o biološkim svojstvima i mehaničkoj građi zemljišta.
Jesenje (osnovno) đubrenje vočnjaka (NPK – azot, fosfor i kalijum)
Osnovno đubrenje višegodišnjih zasada je mera kojom se dodaju hranjive materije potrebne za normalno odvijanje rasta i razvoja u sledećoj sezoni.
Vreme jesenjeg đubrenja je od početka septembra do kraja novembra, nakon berbe u voćnjacima i vinogradima. Prednost osnovnog đubrenja je u tome što se hranjive materije, a presvega fosfor unose u dublje slojeve i tako dopiru bliže korenu vočke.
Đubrenje se obavlja rasipanjem po celoj površini ili oko pojedine voćke. Đubrenje oko same vočke se obavlja u vočnjacima gde je razmak redova puno veći od širine krošnje i kod zasebnih stabala.
Đubrenje prilikom sadnje voča
Prilikom sadnje sadnica u male sadne jame profila 40cm x 40cm x 40cm unosimo 20-30 grama visoko koncentrovanog NPK mineralnog hraniva
Prolečno đubrenje
Prolećno đubrenje ili prvo prihranjivanje azotom, obično je to UREA, obavlja se pre kretanja vegetacije ili najčešće u toku cvetanja i pre plitke obrade zemljišta.
Urea jeste visoko koncentrovano azotno đubrivo koje sadrži čak 46 % azota u amidnom obliku, a na temperaturama višim od 10 stepeni lako razgrađuje u amonijumski i nitratni oblik.
Azot utiče na celokupan razvoj voćke, posebno na obilnost i kvalitet prirasta. Povoljno delovanje azota odražava se u povećanju fotosinteze, rastu lišća, mladara, plodova , povećanju zametanja cvetnih pupoljaka i sprečava odbacivanje plodova
KAN predstavlja azotno đubrivo amonijum nitrat kojem je radi poboljšanja fizičkih osobina dodat mleveni dolomit. Sadrži 27% azota, 4,8% magnezijuma (MgO) i 6,5%-8,5% kalcijuma (CaO).
Prekasno unošenje azotnih đubriva izazva produženu vegetaciju. Na zatravljenim ili kamenim zemljištima razbacuje se po površini najbolje pre kiše.
Tokom sušnih uslova ili usled znakova pomanjkanja hraniva neophodno je prihranjivanje putem lista.
Kod prihranjivanja mladih voćaka azotom treba nastojati da se doda veća količina đubriva voćkama koje se slabije razvijaju kako bi se voćke ujednačeno razvijale.
Nikako ne preterujte sa ureom jer ćemo spaliti lišće, koncentracija rastvora uree za voćnjake iznosi 0,5-2 kg na 100 litara vode.
Za višegodišnje zasade u rodu preporučuje se 100-120 kg azota po hektaru.
Ako azota ima previše u zemljištu rast se produžava do kasne jeseni, mladari ne dozrevaju dovoljno već ostaju s zelenim i mekanim tkivom, pa lako izmrzavaju. Ujedno se povećava osetljivost prema bolestima i štetočinama,