Višnja (lat. Prunus cerasus) potječe iz Sjeverne Indije i Irana, a popularna je od davnih vremena. Višnja se sadi u jesen. Može se uspješno uzgajati na gotovo svim, osim na previše vlažnim i teškim tlom. Ovde cemo predstaviti nekoliko sorti.
Višnja Šumadinka
Voćne sadnice višnje, sorte ”Šumadinka” je poreklom iz Srbije. Selekciju su izvršili prof. dr Asen Stančević i prof. dr Petar Mišić, a za sortu je zvanično priznata 1984 godine. Sumadinka je sorta koja ima nejkrupnije plodove medju višnjama.Plod je zatupasto srcast, pokožica crvene do tamno crvene boje, meso polučvrsto, sočno ukusno, sok obojen Prosečna.tezina ploda je oko 6,5 grama, a može biti i preko 7,2 grama. grama.Vreme zrenja je kraj prve polovine VII meseca.Sumadinka je samooplodna sorta visnje,ima lepo dekorativno stablo i redovno radja.Ima malu kosticu i pogodna je za industrijsku preradu.Sumadinka je otporna na mraz i susu i nije mnogo osetljiva na bolesti i stetocine, osim što ima ima malo slabiju otpornost na sivu trulež plodova. Plodovi nakon berbe dosta dobro podnose transport do skladišta.
Višnja Meteor tj. Meteor rani
Voćne sadnice višnje,sorte,” Meteor” potiče iz Mađarske mada postoje i podaci da potiče iz SAD. Spada u rane sorte i sazreva u prvoj polovini juna (isto kada i Šumadinka).Srednje je bujna sorta,samoplodna je i jako je rodna.Plod je srednjekrupan, pokožica tamnocrveno obojena, meso crveno, čvrsto, slatko-nakiselo. Prosečna težina ploda je 4 grama. Naročito joj odgovara ravničarski predeli.
Višnja Erdi botermo
Vocne sadnice višnje, sorte “Erdi Botermo” je veoma rodna i samooplodna sorta, u tipu “Marele”. Ime je dobila po mađarskom gradu Erdu. Odlična je za jelo i preradu. Pogodna je i za mehanizovanu berbu.Plodovi su krupni (oko 6,5g), okruglastog oblika, tamnocrvene boje, slatkastog ukusa. Peteljka se lako odvaja od ploda.Meso je tamnocrvene boje,srednje čvrsto, sočno, slatko-nakiselog ukusa i prijatne arome.Visokokvalitetna sorta. Otporna na mraz i sušu i nije mnogo osetljiva na bolesti i štetočine.Počinje da rađa prve godine pri sadnji ,redovno rađa i ima obilnu rodnost. Samooplodna je i pogodna za industrijsku preradu.Stablo je srednje bujno.Vreme zrenja je krajem druge polovine juna meseca. Ime je veoma neobično i teško za izgovaranje, pa je u SAD poznata pod imenom Danube (Dunav).