Od septembra 2019 godine, najmanje 24 miliona hektara Australije je izgorelo u jednoj od najgorih požarnih sezona koje je ova zemlje ikad zabeležila. To je područje veće od Portugala, i više od 12 puta veće od površine koja je izgorela u Kaliforniji 2018. godine. Najteže je pogođena regija jeste New South Wales.
Širenju požara su pogodovale izrazito visoke temperature koje su pogodile ovaj kontinent kao i jaki vetrovi.
U požarima je sada poginulo najmanje 28 ljudi i uništeno oko 2.000 domova. Plamenovi koji sežu I do 80 metara pretvorili su nebo u narandžasto, vazduh u Sidneju jeste jednako štetan kao i pušenje otprilike 19 cigareta dnevno.
A to su samo uticaji na ljude.
Razaranje zemlje i biološke raznolikosti Zemlje je teže shvatiti na prvu.
Procenjeno je da je izgubljeno milijardu životinja, a naučnici se plaše dugotrajnog oštećenja mnogih osetljivih ekosistema. Nisu nastradale “samo” harizmatične životinje poput koala (od kojih je oko 8.000 umrlo, dok su druge očajne zbog vode) već je i gubitak insekata važan.
“Beskičmenjaci su apsolutno kritični za funkciju ekosistema”, kaže Saunders. I oni su na štetu. „Oni su koji izgrađuju ekosisteme iz temelja. Oni razgrađuju materiju koja se raspada, prozračuju zemljište, oprašuju biljke, koje potom stvaraju šume. Beskičmenjaci su ti koji strukturiraju te sisteme, iako su možda nevidljivi ili o njima ne razmišljamo toliko. ”
Sve učestaliji požari ovakvih razmera simptomi su globalnog zagrevanja, a i sami požari mogu čak i da doprinesu tome – barem u kratkom roku. Požari u Australiji su puštali 400 megatona ugljen-dioksida u atmosferu, prema podacima službe Evropske unije za nadzor atmosfere Copernicus.
U svetu gologalnog zagrejavanja, ekstremni požari poput ovog samo će postati učestaliji.
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.