Bio razgradive kese vs obične
U Srbiji se dnevno upotrebi i baci oko 7 miliona plastičnih kesa, običnoj kesi potrebno je 400-1000 godina da se razgradi.
Prosečan građanin EU je prosečno koristi 200 komada godišnje dok to u Srbije ide i do 1.000 plastičnih kesa tokom jedne godine.
U svetu svake godine umre nekoliko stotina hiljada životinja od gušenja plastičnim kesama, jer ih greškom uzmu kao hranu, a mnoge od njih se upetljaju u kese i ne mogu da se oslobode.
Bio razgradive
Za razliku od nerazgradivih, razgradive plastične kese se ne mogu mnogo puta upotrebljavati, a ni reciklirati.
Polietilen u razgradivoj kesi je trajno uništen kao materijal, a kao energent je ostao neiskorišćen.
Ljudi će ove kese mnogo češće upotrebljavati i odbacivati, misleći da su one ekološki podobne, jer će se raspasti i postati nevidljive.
Proizvođači polietilena će biti slobođeni određenih taksa i poreza. Naivni zeleni će biti zadovoljni misleći je da rešen problem zagađenja prirode odbačenim plastičnim kesama. Na ovaj način će se „đubre gurnuti pod tepih“.
Zaključak, bio razgradive kese zagađuju i truju zemljište, vodotokove i vazduh i ulaze u biljke i u lanac ishrane životinja samo nevidljivo za razliku od običnih.
Papirne kese vs plastične
Papirne kese ne predstavljaju problem kao otpad, ali zato njihova proizvodnja zahteva više sirovina, energije i izaziva veće zagađenje u procesu proizvodnje. Svaka tona plastičnih kesa je spasila 50 do 85 stabala drveća.
Naplata plastičnih kesa u prodavnicama se pokazalo kao dobro rešenje u svetu za smanjenje njihove upotrebe, kod nas je ova praksa uvedena tek od skoro. Ali ne bi trebalo naplačivati samo 2-5 dinara jer budimo iskreni ta cena ne predstavlja veliki trošak za potrošaća, već treba naplatiti mnogo više, možda čak biti radikalan pa da cena bude oko 100 dinara bez obzira da li je razgradiva ili obična kesa, tada će svi razmisliti pre nego što kupe, a posle i bace plastičnu kesu.