Lubenica je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Cucurbitaceae.
Ovo voče je lako dostupno, jeftino i pre svega zdravo te stoga predstavlja idealan način da nadoknadite izgubljenu tečnost tokom vrelih letnjih dana. Nemojte samo preterivati iako ne sadrži puno kalorija (jedana šolja sadržio otprilike 60 kalorija) ima visok glikemijski indeks, znači da šećer veoma brzo dospeva u krv,
Koštice lubenice nisu štetne – upravo suprotno. Bogat su izvor, fosfora, kalijuma, magnezijuma i drugih minerala. U azijskoj medicini koštice lubenice se koriste za čišćenje bubrega i u druge medicinske svrhe. U Kini se koštice lubenice prže i poslužuju kao grickalice.
Lekovitost lubenice
Lubenica nije samo ukusno, nego i zdravo voće, odličan je izvor vitamina C, vitamina A, kalija i magnezija, sadrži puno vode, a ima samo 30 kcal na 100 g.
Stimuliše rad bubrega, povećava stvaranje urina što pogoduje izbacivanju toksina iz organizma. Lubenica sadrži aktivne tvari koje ublažavaju upalna stanja, te antioksidanse koji nas štite od slobodnih radikala.
Osobe sa oslabljenim libidom bi trebali da jedu redovno lubenicu. Ovo voće sadrži fitokemikaliju citrulin koja ima svojstvo opuštanja krvnih žila što utječe na libido. U 120 grama lubenice nalazi se čak 120-180 miligrama citrulina.
Sadrži kalij i magnezij, dva minerala koji su poznati po tome što pomažu regulirati krvni pritisak.
Lubenica je odličan izvor vitamina B1 – vitamina koji sudjeluje u proizvodnji vaše energije.
Način uzgoja lubenice
Razvija snažni korenov sistem koji se najvećim delom razvija u zoni do 40 cm zemljišta, a glavni koren dopire u dužinu od 2-3 m. Lubenica se retko gaji u zaštićenom prostoru, ali je rana proizvodnja u Srbiji vrlo razvijena pod niskim tunelima, ili pod termozaštitnim pokrivačima. Ranije se rana lubenica proizvodila u toplim kućicama (gnezdima) sa punjenjem stajnjakom i prekrivanjem PE. Kako bi se zemljište brže zagrejalo u ranoj proizvodnji isključivo se praktikuje nastiranje visoke leje PE malč folijom. Srednje rana proizvodnja odvija se takođe na malč foliji sa sistemom kap po kap, dok se kasna proizvodnja uglavnom praktikuje iz direktne setve lubenice. Lubenici u toku razvoja pola potebna velika količina sunca, ne mogu da uspeju na zemljištima koje nemaju dovoljno svetla.
Minimalna temperatura za klijanje semena je oko 18°C, a optimalna 25°C. Pri temperaturi nižoj od 13°C prestaje cvetanje, a ako temperature tokom gajenja padnu ispod 10°C, biljka počinje žuteti i propadati, vrlo teško se oporavlja čak kada se temperatura pdigne. Optimalna temperatura za rast i razviće je 30°C.
Za gajenje lubenice je optimalno plodno, dobro drenirano zemljište, (pH 6,0-6,5). Hladno, zbijeno, vlažno zemljište nije dobro za ovu proizvodnju.
Lubenica za rast i razviće traži veliku količinu vode, pre svega zato što stvara veliku vegetacionu masu i mnogo plodova, pa i transpiriše značajnu količinu vode. Za rast i razvoj lubenice potrebno je 300-400 m3 vode/ha. Voda za zalivanje ne bi trebalo da sadrži hlor.
Đubrenje
400-500 kg mineralnog đubriva NPK u odnosu 1:2:1 po hektaru. Fosfor je vrlo značajan za dobar prinos. Prihrana lubenice vrši se 10 dana od presađivanja do 60 % težine prva dva ploda. Prihrana se izvodi pre navodnjavanja, treba paziti da đubrivo ne padne na list, kako ne bi došlo do paleži.
Prinos i berba
Lubenica je zrela 80-95 dana od dana sadnje. Rast i saztevanje je direktno je vezano za broj sunčanih dana. Bere se ujutro, ručno ili mehanički. Prinos zavisi od sorte, kvaliteta zemljišta I đubrenja, a kreće se od 20-60 t/ha.
Ulaganja
Sistem za navodnjavanje, foliju, semene, supstrat treba uložiti preko 100 000 dinara po hektaru.